Dok se u Crnoj Gori uzburkava politička scena uoči izbora 11. juna i aktuelni i budući akteri u krojenju naših života bore za vlast, u Institutu Dr Simo Milošević u Igalu krče radnički stomaci i raste bunt. Zaposleni otvaraju bolovanja, ili napuštaju kuću zdravlja, koja je i sama odavno bolesna, a niko da joj pruži ili potrefi pravi lijek.
Kako Novskom portalu javljaju iz sektora ugostiteljstva, u pripremi je štrajk. Nisu ove godine primili niti jednu platu i ne mogu više izdržati i biti posvećeni poslu bez zaslužene nadoknade. Konobari i kuvari traže sastanak sa izvršnim direktorom Instituta dr Savom Marićem na kome će mu danas saopštiti da ukoliko ne budu isplaćene bar dvije od četiri zaostale zarade do kraja sedmice, iduće obustavljaju rad.
Uprkos svim apelima i zahtjevima sa protesta, zaključcima Skupštine opštine, Vlada ne reaguje. Niti daje avans, niti saglansost na kolektivni ugovor, a kamoli neko dugoročnije rješenje. Nikog nije briga, kako kažu, za sramotu grada i države, što se urušava Institut, što sjutra neće imati ko da kuva, sprema i pruža terapije Norvežanima, drugim stranim i domaćim pacijentima.
Staro zdanje Instituta još nije otvoreno, ko zna i hoće li, jer nema dovoljno osoblja, ni stalnog niti sezonskog. Radnici su na izmaku snaga i zdravstveno ugroženi, u neizvjesnosti zbog sudbine Instituta.
S druge strane, odlazeći ministar finansija Aleksandar Damjanović za Dan izjavljuje da, imajući u vidu veliki gubitak Instituta “Simo Milošević” i loš poslovni bilans, država u ovom trenutku nije zainteresovana za dvotrećinsko vlasništvo u Institutu i otkup 27,4 odsto akcija biznismena Žarka Rakčevića.
„Veliki problem Instituta može se riješiti pronalaženjem kredibilnog partnera kako bi se u javno-privatnom partnerstvu Institut ponovo pozicionirao kao perspektivna i održiva kompanija – okosnica zdravstvenog turizma u Crnoj Gori – poručio je Damjanović.
Rakčević, koji je nakon kupovine akcija, zajedno sa češkom firmom Filibert htio da privatizuje Institut, kazao je za “Dan” da je spreman za bilo koju opciju koja je racionalna da Institut ne ode u stečaj.
„Spreman sam i za opciju da prodam akcije i ta transakcija je moguća na berzi“, rekao je Rakčević.
On je istakao da su njegova firma Vile “Oliva” i Filibert bili spremni da plate 10 miliona za 56,5 odsto akcija države, da preuzmu polovinu obaveza Instituta, odnosno 15–17 miliona duga, te da investiraju 35 miliona eura i dovedu sve objekte do nivoa od četiri zvjezdice, ali da od države nisu dobili odgovor. To je ujedno i glavni razlog zbog kojeg su propali pregovori sa Tenderskom komisijom Savjeta za privatizaciju.
Komentarišući cifru od 6 miliona, skoro trostruko veću cijenu akcija od kupovne, kazao je da se cijena akcija, ukoliko bi ih prodao kreće oko te sume, s obzirom na inflaciju u prošloj godini od 17 odsto i uopšte inflaciju od 2018. godine.
Statusna i razvojna rješenja za Institut će pričekati sigurno novu Vladu. Ali ova aktuelna, kakva god da je, mora, kao što donosi hitno brojne druge odluke i zaključke, pokazati hitno i elementarnu, ljudsku brigu za Institut. Avans mora uplatiti danas, jer sjutra može biti kasno!
