U toku je novi javni poziv Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za dodjelu sredstava podsticaja aktivnostima zajedničkog djelovanja i udruživanja u sektoru ribarstva. Ribarima može biti dostupno 30.000 eura.
Pravo na sredstva podsticaja po ovom javnom pozivu mogu ostvariti samo nevladine organizacije, udruženja, organizacije proizvođača i kooperative čiji su osnivači registrovani ribari i uzgajivači.
Ovaj javni poziv traje do 2. septembra, ali na njega, kao i na mnoge ranije, neće se prijavti Udruženje ribara Škver, potvrdio je Novskom portalu njegov član, Milan Bajčetić.
“Naše Udruženje, na žalost, postoji samo formalno, na papiru, a ribari, Novljani sa Škvera nisu udruženi. Imamo predsjednika kome godine više ne dozvoljavaju da se bavi ribanjem i administarcijom, ali ni ostali članovi se mnogo ne sastaju i ne druže. Tako da se nećemo prijaviti na javni poziv Ministarstva”, kaže nam Bajčetić.
Udruženje postoji već 20-tak godina i u početku je bilo veoma aktivno. Danas broji nešto preko 20 članova, koji imaju dozvole Ministarstva za mali privredni ribolov.
“Nemamo svoje prostorije, ne možemo prići Škveru, nismo organizovani. Od 150 dozvola za ovu vrstu ribolova u Crnoj Gori samo na Škevru ima 20, najviše ako se gleda teritorijalno, ali džaba. Prije bih za ovakvu situaciju krivio nas nego bilo kod drugo. Jer, nismo agilni. Svojevremeno smo našli način da nam Ministarstvo da kontejener za kancelariju, kao što je postojeći lučki. Ali ništa od toga zbog imovinskih odnosa”.
Svi ribari imaju vezove, ali neuređene, ističe Bajčetić i daje primjer.
“Tako se desilo da je bio kocert Georgieva i otjerano je nas šestoro sa veza. Komunalna policija nam je rekla da smo neovlašćeno vezali barke. Pitam, ko je ovlašteno vezan u Herceg Novom, na Škveru, osim uz mulo? Imamo jedan za drugim problem i sa tako lošom infrastrukturom sve smo slabiji kao Udruženje. Bojim se i da se gasimo”.
Nema ni mladih u Udruženju Škver. Neće niko da zarađuje za “kruv od sedam kora”. Najmlađi član ima 30 , a najstariji je predsjedik sa 80 godina. Najaktivniji naš ribar, Goran Kise, ima 70 godina, priča Bajčetić.
“Trebalo bi da su nam najaktivniji ovi sa 30 i 40 godina, da imaju najviše snage, elana, motiva…Ribamo uglavnom mrežama, vršama, parangalima. Ribe ima, ali ne dovoljno za kvalitetan život. Onaj ko se bavi samo ribanjem ne može dobro živjeti, iako ima podsticaja države za ribo maetrijal i opremu od 50 odsto potrebnih sredstava. I ovo sada su dobre mjere, ali treba pripremiti teren, imati energiju, treba neko da se zauzme.”
Ovo je samo još jedna priča o našim ribarima koji su godinama u nevoljama zbog neorganizovanog otkupa, nemanja luke za ukrcaj i iskrcaj. Snalaze se kako znaju i umiju, traže podršku države, ali očigledno moraju biti jedinstveniji i organizovaniji.
