Cirkularna ekonomija donosi ekološku održivost, a solidarna osigurava socijalnu pravdu i inkluziju. U Crnoj Gori ove koncepte podržavaju Nacionalna strategija cirkularne tranzicije do 2030. godine, koja je u nadležnosti Ministarstva ekonomskog razvoja, i Strategija razvoja socijalne i solidarne ekonomije, koja je u nadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijalog. To je kazala Ana Šebek iz Direktorata za unapređenje konkurentnosti privrede Ministarstva ekonomskog razvoja na završnoj konferenciji koju je Akcelerator društvenih promjena – Zid organizovao u sklopu regionalnog projekta EICEE.
Govoreći o tome kako funkcionišu ekosistemi lokalnih preduzeća u razvoju cirkularne i solidarne ekonomije u Crnoj Gori Šebek je ukazala na ključne izazove.
„Visoka generacija komunalnog opada po stanovniku, koja je iznad evropskog prosjeka, veoma niska stopa reciklaže – dok je u EU preko 48%, kod nas je to tek 1,8%, nedovoljni podaci postoje o cirkularnom korištenju materijala. Ono što su pozitivni koraci koji su napravljeni u prethodnom periodu, to je upravo usvojena nacionalna strategija cirkularne tranzicije do 2030. godine sa akcionim planom, uz podršku UNDP-a i mape puta ka cirkularnoj ekonomiji. Fokus je na četiri ključna sektora kao što su agrofood sistem, šumarstvo i bioekonomija, građevinarstvo i turizam. Ciljevi uključuju bolje upravljanje otpadom, produženi vijek proizvoda, zelene javne nabavke i inovacije,“ ispričala je Šebek.
Podsjetila je na pozitive efekte koje cirkularna tranzicija i solidarna ekonomija mogu imati u crnogorskom društvu.
„Cirkularna tranzicija može donijeti zelena radna mjesta, diversifikaciju ekonomije koja je pretežno zavisna od turizma i smanjenje uvoza sirovina. Zajednički benefiti su veća otpornost ekonomije na krize, zelena radna mjesta, bolji kvalitet života. Solidarna preduzeća se mogu baviti reciklažom, popravkom, ruralnim turizmom ili proizvodnjom ekoloških proizvoda, čime se istovremeno štiti životna sredina i smanjuje socijalna isključenosti. Cirkularna i solidarna ekonomija nisu samo ekološki i socijalni trendovi. Oni predstavljaju pravu priliku za Crnu Goru, da diversifikuje privredu, sačuva prirodno bogatstvo i osigura privredi pravedniji razvoj,“ navela je predstavnica Direktorata za unapređenje konkurentnosti privrede.
Oskudne mjere podrške države sociojlnoj i solidarnoj ekonomiji
Direktorica Direktorata za socijalno preduzetništvo, volonterizam i saradnju sa civilnim sektorom u ime Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga, Mr Biljana Vučetić, ukazala je na prepreke u razvoju solidarne i cirkularne ekonomije.
„Ima dosta osviještenih ljudi koji o ovim temama znaju puno i koji možda imaju neke ideje, ali nemaju kapital, nemaju podršku i sve ostaje na nivou ideje. Bez obzira na sve ono što nas čeka kroz IPA-3 i naravno Evropski socijalni fond nakon ulaska u Evropsku uniju, mislim da i naše kolege, partneri iz Evrope će dozvoljavati onoliko podrške i nakon ulaska u EU koliko i sama država iz svojih nacionalnih fondova bude spremna da ulaže. Mislim da su sadašnje mjere podrške socijalnoj i solidarnoj ekonomiji dosta oskudne, to moram priznati, zato što je ovo oblast koja je nova i na neki način mora da se edukuje i javni sektor i da se integriše u neke javne politike,“ saopštila je Vučetić.
Direktorica ADP ZID Sanda Rakočević ukazala je na važnost rezervisanih nabavki.
„Rezervisane nabavke funkcionišu po principu pozitivne diskriminacije. Riječ je o pozitivnoj diskriminaciji u segmentu da proces dobijanja papira ili proces proizvodnje određenih stvari kojima aplicira za tendersku proceduru može da bude mnogo adekvatniji nego što je ono što se zapravo nalazi u tržištu i u masovnoj proizvodi. Tako da nisu u pitanju samo krajnji proizvodi i usluge su u istom segmentu prepoznate kao mogućnost pozitivnog uticaja na lokalu i korištenja lokalne pameti za razvoj lokalnih proizvoda i sprovođenje servisa na lokalu”.
Opštine prepisuju jedna od druge forme podrške malom biznisu
Igor Milošević je podsjetio da Akcelerator društvenih promjena – Zid već skoro osam godina radi bootcampove kao model gdje podstiču ljude da promišljaju na temu razvoja preduzeća. Milošević je skrenuo pažnju na prepreke sa kojima se susreću polaznici njihovih bootcampova koji žele svoju ideju da sprovedu u realnost.
„Problem je ako izostane saradnja sa realnim, već uspostavljenim, velikim biznisom. Postoji puno primjera na nivou Evropske unije gdje uloga institucije jeste da poveže solidarni biznis i zeleni biznis sa etabliranim biznisom i da daje takve podrške”.
Milošević je ukazao i na problem raspodjele fondova.
„Vi u Crnoj Gori imate Fond za inovacije koji podržava različite oblike inovacija. Ako pogledate šta su to inovacije, to apriori znači 80% da je to u IT. Vrlo često zelena cirkularna ekonomija ima limitiran pristup bez nekih prevelikih pisanja, grantova, predloga, čekanja… Kad je u pitanju razvoja određenih proizvoda u ovoj oblasti, čini mi se da Crnoj Gori treba mnogo brži pristup. Sa druge strane, takođe analiziramo ono što se radi na lokalnom nivou. Svaka opština, gotovo sam siguran, da prepisuje jedna od druge forme podrške malom biznisu. Ja sam uvjeren da 90% opština ima konkurs za mlade preduzetnike. I tu izdvajaju 20 do 50 hiljada. Nije problem gdje je otišao novac i kako je utrošen, mi se ne bavimo tim je li to transparentno, je li ima tu korupcije, nego se bavimo šta iza toga ostane. I vi ako pogledate, ako uradite analizu, vi ćete vidjeti da 95% takvih biznisa niti ne zaživi,“ kazao je Milošević.
Sanela Klarić iz Savjeta za zelenu gradnju BiH ukazala je da sličan problem postoji i u Bosni i Hercegovini.
Izvor i foto: Media Biro
