Svega dva mjeseca od objavljivanja zbirka poezije “Karotoč” Novljanke Ksenije Matović ušla je u top 10 knjiga za ovu godinu po izboru Hiperboreje. To je najstariji regionalni književni portal.
Tako se u „Hiperborejinom ljetnem koferu 2022“, iako „ Kartoč“ još nije doživio promociju, ali jeste niz prikaza i intervjua sa autorkom, našao među uglednim autorima poput Edvarda Fostera „ Aleksandrija, istorija i kultura“, Majlisa Besrija „ Treće doba“, EditaSedergana „ Pesme“, Davida Hercegrta Lorensa „ Italija“, Antonija Maćada „ Sorijskapolja i druge pesme“, Maje Soler „ A htela sam“….
– Ovo je za mene bio veliki šok i iznenađenje. Prosto je nejvjerovatno da se svega dva mjeseca od objavljivanja i sa minimalnom reklamom, ukoliko izuzuzmemo nekoliko intervujua, zbirka, nađe ne samo u ovakvom društvu eminentnih stvaralaca, već da bude stavljena u top 10 knjiga za ovu godinu. Zaista više nego veliko priznanje – kazala je Matović.
„Karatoč“, kako je dodala, meandrira sjećanjima, usput zabilježenim zapisima, zamrznutim isječcima vremena, nekim riječima… saopštenim usput, čija se snaga osjetii tek godinama kasnije, „bijelim rebrima proročišta, šumama lovora i sumpora, gluvim kolima,praznim šakama i ušima punim mrava“.
– „Karatoč“, ma koliko se činio poput tkanja neke začudne mreže u kojoj pjevaju čitava jata inćuna, gradovi plove nošeni kurentima vjetrova Boke, kišama koje tuku poput divljih narandži u poznu jesen, bijelim škurama, bužama ruzmarina i bugenvilije, katarkama pobodenim u modro, nebu licem okrenutim jugu, jeste himna moru i gradu. No, to je samo prvi sloj, pojašnjava Matović.
Recenciju zbirke poezije “Karatoč”, potpisuje ugledna profesorka Svetlana Gradinac, dobitnica nagrade Ben Akiba.
– Pesnikinja je svedok i verodostojni posmatrač koji poseduje veštinu da se u dva – tri poteza,biranim rečima napravi spoj viđenog i doživljenog. U stvaranju slike Ksenija koristi sve da bi izazvala čulne, mirisne, vizuelne i auditivne senzacije. Njeni deskriptivni pejzaži su negde između Dalijevih mrtvih priroda i Lubardinih mediteranskih slika. Sve je u pokretu, bez umora,njene zvučne figure asonance pune su samoglasnika, njeni oksimoroni su efektni: mrtve reči,mleko noći, kolevka nedonosnica, crno sunce….Njena poezija je pomalo zatvorena, hermetična, ona traži pažljivog, posvećenog i senzitivnog čitaoca, udubljenog i obrazovanog, bilježi prof. Gradinac.
Ksenija Matović (1973) rođena na Cetinju, osnovnu i srednju školu završila u Herceg Novom. Filozofski fakultet, smjer sociologija, završila u Novom Sadu. Radila u Novom Sadu u firmi Stylos. Osnivač je književne manifestacije Stylosova agora. Radila kao novinarka listova Dnevnik i Blic, objavljivala članke u časopisu Zemlja, kolumnista beogradskog časopisa MediaSfera. Novinarka je i dopisnica lista Dan iz Herceg Novog. Organizatorka je programa kulture u Paviljonu Gradske muzike u Herceg Novom.
Do sada je objavila: Zbirke pjesama: „Preludij“, IK Slavija, Novi Sad, 1991, „Orfeonautika“, Hercegnovsko pozorište, Herceg Novi, 2013, „Obol“, IP Oerfeus, Novi Sad, 2016. godine,„Obol“, drugo izdanje, paralelno na srpskom i grčkom, IP Oerfeus, Novi Sad, 2016. Potom, na portalu MediaSfera, satiričnu kolumnu „ Škurin“, Portal MediaSfera, Beograd, 2018. i 2019.,Poetski zapis „Ostrvo“ (pjesme Krita – κρητικα τραγουδια), 2019, turistički vodič, „Vodič krozCrnu Goru“, BOOM, Podgorica, Ministarstvo turizma Crne Gore, 2012. na srpskom, engleskom i ruskom jeziku, Za svoj rad, dobila je dva priznanja Podgoričkog art festivala, PAF, Podgorica, 2019 i Udruženja književnika Branko Miljković, Zbornik, Niš 2020. Živi u Herceg Novom. Majka je devetnaestogodišnjeg Borisa Basare.
