Dugotrajno ekstremno sušno ljeto 2026, požari koji uništavaju vegataciju, prirodni izvori presušuju. Medonosne biljke su prerano uvele ili uopšte ne luče nektar. Pčelama nedostaje polen. Ugožene su pčelinje paše i prinosi meda. Umjesto da vrcaju med neki pčelari uveliko prihranjuju društva, drugi pak vrcaju, ali ostavljaju pčele bez hrane…
“Biće ovo katastrofalna godina za pčelare. Nikada grđa. U Mojdežu je i bilo nešto prinosa, ali na Vrbanju je katastrofa. Vrcao sam med 1. juna, a od tada nije bilo kiše. Od 1. avgusta nema kapi unosa. Više nema polena u prirodi i pčele nemaju uopšte legla. Ne znam kako će uopšte prezimiti ovu zimu. Ljetnje pčele sada odumiru, zimske treba da se rode, a ne proizvode se, jer nemaju legla. U zimu će ući slaba društva. Ja ih imam dovoljno i pokušaću da ih spajam, od dva praviću jedno. Jer, bolje je imati jedno jako nego pet slabih”, priča za Novski portal iskusni herecgnovski pčelar, Miladin Milosavljević.
On ima 93 košnice u Mojdežu i na Vrbanju. Imao ih je 127, ali je prodao dio, jer više ne može sa suprugom Zlatkom da brine svakodnevno o društvima, iako im pomažu i prijatelji pčelari.
Pčelarsko udruženje u Herceg Novom ima, ako je prema uplaćenoj članarini, 38 članova. Bilo ih je do skoro 73.
“Teško je baviti se pčelarstvom, uprkos podršci države i Opštine koja je objavila javni poziv za kupovinu košnica, opreme, za prihranu pčela, vosak… Ljudi su morali da budu registrovani, s dokazom da su platili porez… Mnogi nisu ispunjavali uslove za podršku, a samo kukaju. Iako je ova godina zaista za kukanje”, ističe Milosavljević.
Pčelari ne znaju kako da održe pčele u ovakvim klimatskim uslovima, kada nema polena u prirodi.
“Ja sam davao mojim društvima “polenske pogače” ali ni od njih, vidim, nema legla. Te pogače se prave od sojinog brašna, mljevenog polena, ali nisam siguran koliko je to efikasno. Da bi pčele preživjele za jedno društvo u toku godine treba 70 kg meda”.
Milosavljević je do ove godine imao prinos od 10 kg meda po košnici. A 2024. godine nije bilo ni kilograma, jer nije vrcao.
“Čim vidim da u košnici ima manje od 5 kg hrane, ne vrcam, ne diram, jer pčele moraju da prežive. Izgubiće svi koji vrcaju ove godine, prepoloviće im se društva. A imali smo u Herceg Novom 3000 pčelinjih društava. Prinuđeni su mnogi ove godine na prihranjivanje “polenskim pogačama” ili invertovanim šećernim sirupom da bi pčele opstale ove zime”.
Sve ukazuje da je ovo krizna godina za pčelare u cijeloj Crnoj Gori u kojoj je prmmarno očuvati biološki potencijal pčela. Iduću godinu dočekaćemo s manje pčelinjih društava i manje prinosa, pogotovo kvalitetnog meda. Predstoji i dalje borba pčelara sa nelojalnom konkurencijom i prisustvom lošeg meda na tržištu.
