Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obilježava 16. oktobar – Svjetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine.
Tema ovogodišnjeg Svjetskog dana hrane je „Ruka u ruci za bolju hranu i bolju budućnost”.
Hrana je treća najosnovnija ljudska potreba poslije vazduha i vode – svako treba da ima pravo na adekvatnu hranu.
U 2025. godini svijet se suočava sa ozbiljnom nesigurnosti u snabdijevanju hranom. Procjenjuje se da oko 673 miliona ljudi u svijetu gladuje dok sa druge strane u porastu je broj gojaznih i široko rasprostranjeno bacanje hrane, što ukazuje na sistem izvan ravnoteže.
Preko 2,8 milijardi ljudi u svijetu ne može da priušti zdravu ishranu. Nezdrava ishrana je vodeći uzrok svih oblika pothranjenosti – pothranjenosti, nedostataka mikronutrijenata kao i gojaznosti, koji sada postoje u većini zemalja, presjecajući socio-ekonomske klase. Ipak, danas previše ljudi pati od gladi i ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Ranjiviji ljudi su često primorani da se oslanjaju na osnovne namirnice ili jeftinije namirnice koje mogu biti nezdrave, dok drugi pate od nedostupnosti svježe ili raznovrsne hrane, nemaju informacije koje su im potrebne da izaberu zdravu ishranu ili se jednostavno odlučuju za praktičnost.
Ključne činjenice i izazovi
Skoro četvrtina djece mlađe od pet godina je niže u odnosu na svoj uzrast, a 7% dece ima nedovoljnu tjelesnu težinu za svoj uzrast.
Skoro tri milijarde ljudi u svijetu nije u mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane, a 2,6 milijardi žena i djece imaju nedostatak jednog ili više vitamina i minerala.
Oko 2,5 milijardi odraslih i 37 miliona dece mlađe od pet godina je gojazno.
Jedan od glavnih uzroka gladi u svetu su oružani sukobi – samo u 2023. godini u 20 zemalja u svetu 135 miliona ljudi je gladovalo zbog ratnih sukoba.
Mali poljoprivredni proizvođači proizvedu oko trećinu ukupno proizvedene količine hrane.
Na globalnom nivou 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a čak 19% hrane se baci u maloprodaji ili od strane potrošača.
Klimatske promjene značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a posebno nepovoljan uticaj imaju na male poljoprivredne proizvođače u seoskim domaćinstvima.
Svake godine 600 miliona ljudi oboli, a čak 000 ljudi izgubi život od posljedica unosa zdravstveno neispravne hrane.
Šta svako od nas može da uradi?
Birajte sezonske namirnice i hranu koja se gaji u vašem okruženju
Prednost treba da ima sezonsko voće i povrće – u sezoni je jeftinije i kvalitetnije.
Usvojite zdrave navike
Primjenite principe pravilne ishrane: ne preskačite obroke, jedite raznovrsno i vodite računa o načinu pripreme hrane. Ohrabrite članove porodice, prijatelje i druge ljude u svom okruženju da se pravilno hrane.
Podržite biološku raznovrsnost
Povećajte i podržite organsku poljoprivredu, zaštitite usjeve od štetočina, obnovite ribarstvo i ekosistem.
Vodite računa o pravilima za bezbednost namirnica koje koristite
Održavajte higijenu
Obavezno perite ruke sapunom i vodom prije i tokom pripreme hrane.
Operite ruke sapunom i toplom vodom poslije upotrebe toaleta.
Operite i dezinfikujte sve radne površine i pribor koji ste koristili za pripremu hrane.
Zaštitite namirnice od insekata i glodara.
Brojni mikroorganizmi se nalaze u zemlji, vodi, vazduhu, ali i životinjama i ljudima. Njih ima na rukama, krpama za brisanje, sunđerima, priboru za jelo, daskama za pripremu hrane. Oni se prenose direktnim kontaktom prilikom pripreme hrane i tako mogu da dovedu do pojave različitih bolesti koje se prenose hranom.
Odvojte svježe od kuvanog
Uvijek odvojite meso i ribu od ostalih namirnica prilikom pripreme.
Za pripremu svježih namirnica koristite poseban pribor i daske za sečenje.
Čuvajte hranu u dobro zatvorenim posudama da biste izbjegli kontakt između sveže i već pripremljene hrane.
Sveže namirnice, a posebno meso, riba i morski plodovi i njihovi sokovi, mogu da sadrže opasne mikroorganizme koji se mogu prenijeti na druge namirnice prilikom pripreme i čuvanja.
Kuvajte dovoljno dugo
Kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja i morske plodove.
Pustite da supa i čorba vri nekoliko minuta da biste bili sigurni da je temperatura premašila 70 °C. Uvjerite se da su sokovi iz termički obrađenih mesa i ribe bistre boje, a nikako ružičasti.
Ranije pripremljenu hranu prokuvajte pre upotrebe.
Dovoljno duga termička obrada (kuvanje ili pečenje) uništava mikroorganizme koji mogu biti opasni po zdravlje. Kuvanje na temperaturi preko 70 °C čini hranu bezbjednijom za upotrebu.
Čuvajte hranu na bezbjednim temperaturama
Ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.
Sve sviježe i skuvane namirnice koje se brzo kvare neophodno je čuvati u frižideru (poželjno je na temperaturi do 5 °C).
Prilikom otapanja zamrznutih namirnica prvo ih stavite u frižider nekoliko sati, a tek onda otapajte na sobnoj temperaturi.
Mikroorganizmi mogu da se razmnožavaju veoma brzo ukoliko se hrana čuva na sobnoj temperaturi. Ako su pak temperature ispod 5 °C ili preko 60 °C razmnožavanje većine mikroorganizama je usporeno ili zaustavljeno.
Koristite ispravnu vodu i svježe namirnice
Koristite ispravnu vodu sa česme ili flaširanu vodu za piće ili pripremu hrane.
Birajte svježe namirnice.
Dobro operite povrće i voće pod mlazom hladne tekuće vode pre čišćenja i upotrebe.
Provjerite datum proizvodnje i rok trajanja namirnica na pakovanju.
Ako je voda uzeta sa izvora koji nije ispitan i sadrži mikroorganizme, oni mogu da naruše zdravlje. Pravilan odabir namirnica, njihovo pranje i ljuštenje smanjuje rizik od zaraze.
Čitajte deklaracije na upakovanim namirnicama
Deklaracija vam daje korisne informacije o proizvodu, njegovoj energetskoj vrednosti, sadržaju ukupnih i zasićenih masti, sadržaju i vrsti ugljenih hidrata, sadržaju proteina, vlaknima, količini soli, alergenima, aditivima i drugim sastojcima.
Podržite lokalne proizvođače hrane
Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače. Jedite sezonske proizvode: jagode i paradajz su i ukusniji i nutritivno vredniji tokom letnjih meseci, u sezoni u kojoj uspevaju, iako se mogu nabaviti i tokom zime.
Ne bacajte hranu – smanjite otpad od hrane
Planirajte obroke unaprijed i pripremite onoliko koliko možete da pojedete. Ostatke hrane donirajte narodnim kuhinjama ili ih iskoristitie za pravljenje komposta.
Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije
