Iz izvršne vlasti su za “Vijesti” kazali da je kao jedina zakonita mogućnost predložena opcija po kojoj država i Institut ulažu novac u proporciji 60:40 odsto, te da plan restrukturiranja predviđa prodaju dijela imovine samo pod uslovom da manjinski akcionar ne učestvuje u procesu restrukturiranja kroz ulaganje
Vlada će formirati i tijelo koje će se baviti trošenjem i kontrolom državnog novca u ovom procesu. Prodaja državnih akcija, odnosno privatizacija Instituta – nije opcija.
To su “Vijestima” zvanično kazali iz Vlade, upitani kako će obezbijediti transparentnost postupka prodaje dijela imovine Instituta i da li će pristati da državne akcije prodaju manjinskom akcionaru “Vile Oliva”, čiji je suvlasnik Žarko Rakčević.
Vlada je krajem novembra predstavila Plan restrukturiranja za Institut, koji je uradio državni Univerzitet a vrijedan je 106,81 miliona eura. Plan neće biti javno dostupan do usvajanja na Skupštini akcionara Instituta, ali je njegova glavna okosnica prodaja Prve faze Instituta, čime bi se uz novac od dodatnog kredita rekonstruisala druga faza i dovela do nivoa od četiri zvjezdice. Prva faza bi se prodala za 28,25 miliona, a kredit bi se uzeo u vrijednosti od 14,46 miliona.
“Ukoliko se manjinski akcionar opredijeli za ulaganje, Plan se prilagođava njegovom proporcionalnom ulaganju a shodno vlasničkom udjelu u Institutu. Eventualna prodaja bi bila sprovedena isključivo kroz otvoreni tenderski postupak i uz punu transparentnost procesa. Takođe i sam Plan predviđa i kontrolni mehanizam – uspostavljanje tijela koje formira Vlada koje bi pored izvršnog direktora i Odbora direktora, sprovodilo i samim tim kontrolisalo trošenje državnog novca”, kazali su iz Vlade.
Za prodaju Prve faze Instituta, Vladi je potrebna dvotrećinska većina, koju nema ako ne kupi akcije od malih akcionara koji imaju 43,5 odsto akcijskog kapitala. Vlada raspolaže sa 56,5 odsto vlasništva, dok najveći manjinski akcionar “Vile Oliva” ima 27,4 odsto.
Valorizuju Titovu vilu, “Inex” i stanove
Osim Prve i Druge faze na pjeni od mora, u vlasništvu Instituta Igalo je i vila “Galeb” poznatija kao Titova vila, restoran “Inex”, stanovi i drugi objekti. Upitani šta će se dešavati sa tom imovinom, iz Vlade su kazali da će sve ostati u vlasništvu Instituta, da će biti dio biznis plana, te da će se valorizovati za djelatnost kompanije, kako bi se ostvarili prihodi.
Iz kompanije “Vila Oliva” su “Vijestima” kazali da su spremni u otvorenoj dokapitalizaciji, da pokriju cijelokupni dug Instituta i da nema potrebe za prodajom Prve faze. Oni su kako tvrde, spremni da za državne akcije daju bolju ponudu nego Vlada njima, odnosno da ih plate i do 50 odsto skuplje. Dodali su da u tom slučaju ne bi bilo potrebe za državnom pomoći.
“Nema stečaja ni ako se donese na Skupštini akcionara, odluka o otvorenoj dokapitalizaciji – emitovanju akcija u vrijednosti 24 miliona eura dospjelih obaveza – pokriće gubitaka. Mi smo spremni da učestvujemo proporcionalno sa osam miliona u pokriću gubitaka, a ako niko od drugih akcionara ne želi ili nije u mogućnosti da učestvuje u dokapitalizaciji – pokriću gubitaka HTP “Vile Oliva” će sa partnerima i bankama sami pokriti cjelokupni dug i otkloniti opasnost od stečaja. Institutov prag rentabilnog poslovanja u ovom času od 13,5 miliona eura nije upitan. Tako da nema potrebe za prodajom Prve faze”, naglasili su iz ove kompanije.
Iz Vlade ipak, navode da bi prodaja državnog paketa akcija ili duga Instituta od preko 25 miliona eura, koji bi pokrila “Vile Oliva” kroz dokapitalizaciju, vodilo ka tome da država izgubi status većinskog vlasnika Instituta. Ističu da bi se prelaskom u privatne ruke nepovratno izgubio ovaj zdravstveni i rehabilitacioni resurs, dok bi pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa bilo upitno.
“Time država ne bi mogla da garantuje da će Institut ostati rehabilitacioni centar na korist svih pacijenata i građana. Vlada, kako je premijer Milojko Spajić i eksplicitno saopštio, ne želi privatizaciju Instituta, već njegovo dugoročno ozdravljenje što je i dokazala kroz obezbjeđivanje dodatnih 4,5 miliona eura iz budžeta na godišnjem nivou, kroz povećanje cijene za pacijente Fonda za zdravstveno osiguranje, koju nijedna prethodna vlada nije značajnije povećala od 2013. godine a što je i glavni razlog finansijskih teškoća u kojima se Institut nalazi. Vlada je odlučna da uloži preko 60 miliona eura u korist Instituta, grada Herceg Novog i svih građana i upravo ovo opredjeljenje razlikuje ovu i sve prethodne vlade, koje su predlagale privatizaciju (2018. godine Institut je trebalo da bude prodat za 35 miliona eura) ili dodjeljivale nezakonitu državnu pomoć, što je bio slučaj Vlade koju je predvodio Dritan Abazović”, kazali su iz Vlade.
Mali akcionari imaju dva puta, da prodaju akcije ili da ulažu rame uz rame sa državom, te da sve mimo tih koraka vodi ka stečaju. Naveli su da je prag rentabilnosti Instituta neupitan zahvaljujući njima, jer su obezbijedili pozitivno poslovanje kroz povećanje cijene usluga.
Izvor: Vijesti
