Otkada je Morsko dobro počelo da naplaćuje prelazak trajektima, na toj lini preduzeće je “obrnulo” 14 milioan eura.
“Od maja prošle godine do 1. novembra ove godine zabilježili smo rast prometa 18%. Flota od osam brodova jeste stara, ali donose dobit, što je najvažnije. U narednom periodu cijene karata biće niže za putnička vozila za euro, odnosno umjesto 5 sada koštaju 4 eura. Već drugu godinu u zimskom periodu je tako i popust će važiti do 1. maja “, kaže nam poslovođa pomorskog saobraćaja u JP Morsko dobro”, Aleksandar Crvenko.
Do juna dnevni promet je između pet i sedam hiljada vozila, a krajem jula i cijelog avgusta on dostiže osam i po čak i deset hiljada vozila dnevno. Sada je oko tri i po hiljade i Crvenko primjećuje da je znatan porast prometa u odnosu na period dok je trajektnom lininijom upravljao “Pomorski saobraćaj”.
Sa šest otkupljenih plovila od stare kompanije “Pomorski saobraćaj”, te kupljena dva iz Hrvastke i Grčke u svakom momentu trajektima se može s jedne na drugi kraj zaliva prevesti 320 vozila. Ipak, to nije moguće zbog samo tri usjeka s jedne i tri s druge strane. U pogonu može biti samo njih šest.
Remont trajekata
Oni su u dobrom stanju, tvrdi Crvenko. U posljednjie skoro dvije godine obavljen je remont na pet trajekata, što je kompaniju koštalo 700 hiljada eura. Prvi put su “Ruka prtavde” i 30.avgust dobili zvanične sertifikate Uprave pomorske sigurnosti i plove pod crnogorskom zastavom. Sertiifikati su dobijeni na godinu. Na “Ruci pravde” je urađena kompletna hidraulika, nove rampe..
Opsežne remontne radove imali su i tarjekti Igalo, Kamenari i Lepetane, a za iduću godinu ostaju Perast, Teodo i Grbalj. Crvenko očekuje da će poslovanje biti praćemo manjim troškovima održavanja brodova u narednom periodu.
Kako smanjiti gužve
Najveći problem za sada ostaju gužve na ulasku i izlasku vozila sa trajekata. Na tivatskoj strani to je sve zbog obližnjeg autobuskog stajališta. Kada putnici ljeti ulaze i izlaze s brodova autobus predstavlja blokadu. S Opštinom Tivat su već razgovarali o izmjštanju autobuskog stajališta, pa će sljedećeg ljeta biti sve olakšano, nada se Crvenko.
Takođe, sa Upravom za saobraćaj i tivatskom Opštinom Morsko dobro će gledati da se do Donje Lastve naprave 4 trake, jer vozila koja se iskrcavaju sa trajekta ulaze u jednu magistralnu traku i odmah se stvara kolona tokom sezone.
“Velika je razlika između Lepetana i Kamenara. U Lepetanima završava magistrala i 90 odsto vozila se ukrcava na trajekt, a ostali idu ka Kotoru lokalnim putem. Veći problem je u Kamenarima prilikom iskrcaja pa je neophodna i asistencija policije. Sa novske strane je alternativa magistralni put do Kotora i Nikšića, veoma je frekventan i zato nam koči iskrcaj i tu se ponekad stvaraju čepovi ljeti i tokom praznika.
Priča o mostu i podvodnom tunelu samo za političare
Naš sagovornik ne vidi u skoroj budućnosti da bi se prelazak Bokotorskog zaliva mogao riješiti izgradnjom mosta ili podvodnog tunela . To je stara priča koju nameću političari. Most na Verigama nije problem napraviti, kaže on, ali :
“Veći je problem napraviti prilazne puteve. Kada bi se magistrala proširila ne bismo imali gužve koje zapravo ne stvaraju trajekti nego uska magistrala, napravljna 1963. godine, kao i čitava zastarjela putna infrastruktura. Magistarla je sada samo lokalni put. Ogromni novac je potreban da bi se napravili prilazni i silazni putevi. U cijeloj Grčkoj imaju tri mosta, sve su trajektne linije. Ali kada se naprave putevi da valjaju više nema gužvi “, smatra Crvenko.
