Uprkos azilu u zaleđu Herceg Novog, koji je otvoren 2009. godine, čestim akcijama zbrinjavanja pasa lutalica, edukaciji o odgovornom vlasništvu, ulicama Herceg Novog i dalje se mogu vidjeti napušteni psi. Sa povocem, ili bez, slobodno se kreću, često sa ogrlicom. Ostavljaju za sobom izmet, pa treba biti obazriv kao po minskom polju. Jako je moderno postalo imati ljubimca, minijaturne čivave, pekinezere, bišone, biglove, šar peje, maltezere, šnaucere, jazavičare, ili vučjake i rotvajlere, koji su veoma vaspitani. Ipak, većina vlasnika ovih plemenitih životinja nije odgovorna, ne nosi kese za izmet, ne koristi povodac.
Ipak, mnogo je manje pasa nego ranijih godina, a azil na Dizdarici sve je puniji. Prebukiran sa preko 200 jedinki. O njima brine šest radnika, što je dovoljno, ali puno je problema.
„Broj jedinki varira što zavisi od toga da li je došlo do udomljavanja, ili uginuća. Stvarni kapacitet azila je 95 pasa. Svake godine širimo prostor. Iduće godine proširićemo za još 20 mjesta. Ali, nemamo više gdje da se širimo. Stiže i do 30 novih pasa u azil, naročito štenadi koje ostavljaju u blizini azila, ili po selima. Često tako i uginu. U azilu ih čipuju, urade kastraciju, nahrane i sve što je potrebno. No, vlasnici ne vode računa i stalno napuštaju pse, najčešće štence. Lovci, takođe“, kaže izvršni direktor „Čistoće“, Aleksandar Škobalj.
U tom preduzeću su se dogovorili sa NVO Sara, koja značajno doprinosi odgovornom vlasništvu, prikupljanju donacija i poboljšanju uslova azila, da se obavi popis svih pasa u vlasništvu. Već nekoliko nedjelja “Sara“ sa komunalnom policijom na terenu provjerava da li vlasnici poštuju zakonski propis obaveznog čipovanjai da li uklanjaju nečistoću za svojim ljubimcima.
„Kada je sezona parenja imamo čopore od 5-6 pasa. To nije dobro za bezbjednost djece i starih, turiste, uopšte grad. Ako dođe do ujeda oštećenom nadoknadu plaća „Čistoća“. Godišnje bude dvadesetak ujeda, a za svaki naš izdatak je 300 eura“, kaže Škobalj.
Za rad azila je neophodno 120 hiljada eura za godinu, a mjesečno i do 2000 eura za hranu, troškove za sterilizaciju, kastraciju, vakcinaciju, ljekove, dodaje on.
Donacije su dobrodošle. Mnogi hoteli šalju hranu koja se mora dobro pregledati da nema čačkalice ili nekog otpada zbog koga bi moglo doći do trovanja, ili da se pas zadavi.
Škobalj kaže i da treba posebno voditi računa o psima koje preko noći puste vlasnici. Kada ih iz azila uhvate i vlasnik dođe po psa kazna koju mu izrekne komunalna policija je samo 14 eura.
„Kaznena politika treba da je stroža, posebno za ostavljanje pasa pored kontejnera, puštanje pasa bez nadzora… To bi dosta pomoglo i samom azilu, jer zaista nemamo mjesta da zbrinemo sve pse. Moraćemo prestati da ih primamo. Ne radimo eutanaziju, borimo se protiv toga“.
Godišnje bude samo pet-šest udomljavanja pasa, što je jako malo da bi se rasteretio azil.
U planu je pravljenje novog skloništa, što je preuzeo opštinski Sekteraijat za ekologiju, ali je teško naći lokaciju. Niko neće azil blizu kuće, a potrebna su i sredstva za gradnju. Računaju na evropske fondove.
