Čim je stala kiša i sunce malo rastjeralo oblake živne obala. Na kraju Igala, u parku, stazom uz more i na pjeskovitoj plaži, podno Titove vile, najviše dječice sa roditeljima, ili bakama i dekama. Jugo i morske struje izbacile muravu, ali i otpad.
„Zapelo“ nam oko na mališana koji ručicama prebira po kamenčicima i pjesku, tražeći školjke. Puni zadovoljno džepove. Odjednom zastade. Uhvatio je veliku plastičnu kesu. Gleda i čudi se:
„Šta će ova kesurina na plaži?!“- zapitao je mali Petar, u trenutku kada smo mu prišli.
„Nije lijepo bacati smeće u more i na plažu, što rade nevaljalci“, počinjemo priču s njim.
Petru je to jasno i kaže da srećom ima puno raznih školjki koje će da nosi kući. Došao je sa bakom, sestrom Anjom i bratom Andrijom na kraći odmor iz Srbije.
Baka ih je pustila da se igraju na plaži, ali budno prati sve što rade, da se ne sapletu o neki zaostali strujni kabl, postolje od suncobrana, ili da ih ne „uhvati“ talas.
